Pitanje da li su fiskulturne sale opremljene prema potrebama tjelesnog odgoja jeste pitanje za relevantnu osobu, no kompleksnost pitanja se oblikuje tek kod slučajnih prolaznika. Osoba iz branše bi definitivno ponudila naizgled tačan, ali i neiskren odgovor. Obični prolaznici daju grube istine i iskrenosti, ali i precizan pokazatelj koliko je naš obični čovjek odvojen i udaljen od tako bitne stvari kao što je opremljenost fiskulturne sale koju koriste mladi naraštaji. Ovo je pitanje slično potrebi grada Mostara za olimpijskim bazenom, ali i bitnije, sa druge strane, jer hiljade mališana ovoga grada prolaze kroz vrlo moguće neozbiljan tretman. Sociološki gledano naše društvo svojom odvojenošću od odgajateljskih procesa opravdava sve moguće propuste u sistemu našega školstva.
Anketno pitanje da li su fiskulturne sale opremljene potrebama tjelesnog odgoja proizvelo je dva nova pitanja: 1) Da li je za eventualne sistemske propuste kriv neadekvatan kadar proizašao iz nepotizma i strankaštva? 2) Da li je isključivi krivac mentalitet društva koji, dakako, dopušta nekvalitet i neprofesionalizam podanika sistema, bez da ih kazni, recimo, demokratskim alatkama?